Obican dan, dosadna prica,
zivot je nekad samo navika…
Isprekidan niz slucajnih slika,
poznata muzika…
Molim boga za jos vramena,
ali ogledalo me podseca
da je mladost prosla
i da je jesen dosla
da andjeli su tu pred vratima
dolazi mrak, noci bez sna,
molitva na bledim usnama,
osecam strah, blizi se cas,
otkucava u mojim grudima…
U sobi mrak, i ponoc je prosla,
dok grad spava neko razmislja…
Muce ga sumorne misli,
teraju san…
Sta nosi novi dan ?